Воскресенье, 24-05-05, 11:37

Яхши сўз ва кечириш, ортидан озор келадиган садақадан кўра яхшироқдир.

ҲИМОЯЧИ

ХАЛҚАРО ҲУҚУҚ ҲИМОЯЧИЛАРИ ЖАМИЯТИ
O'ZBEKCHA  РУССКИЙ   ENGLISH   SVENSKA    AF SOMALI    العربيه
МАНЗИЛИМИЗ Бош саҳифа Рўйхатдан ўтиш КИРИШ
САЛОМНОМА, Гость · RSS
Б Ў Л И М Л А Р
ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИ [284]
ҲУҚУҚ ҲИМОЯЧИЛАРИ ХАЁТИДАН ЛАВХАЛАР [72]
ҲУҚУҚ ХИМОЯЧИЛАРИ ЁЗИШМОҚДА [211]
ИСЛОМ ВА МУСУЛМОНЛАР [183]
ШЕРИЯТ ГУЛШАНИ [85]
СОBРИНДОРЛАР [11]
ЭЪЛОНЛАР [16]
ОЧИҚ ХАТЛАР [24]
БАЁНОТЛАР [21]
МАХБУСЛАР ХАЁТИДАН [51]
МУХОЖИРЛАР ХАЁТИДАН [127]
АДАБИЁТ ВА САНЪАТ [18]
СИЁСАТ [73]
ТАРИХ [15]
ВИДЕОЛАВХАЛАР [27]
ҲИКМАТЛАР ХАЗИНАСИ [2]
ЖУРНАЛИСТЛАР ХАЁТИДАН [49]
АМАЛДОРЛАР ХАЁТИДАН [31]
МУРОЖААТНОМАЛАР [29]
НОРОЗИЛИК НАМОИШЛАРИ [37]
БОЛАЛАР МЕХНАТИ [10]
ХАЛОКАТЛАР [12]
ЙИҒИЛИШЛАР [12]
ТАРИХИЙ ШАХСЛАР [11]
С П О Р Т [13]
ТАБОБАТ ХАЗИНАСИДАН [25]
РАДДИЯЛАР [6]
ТАЗИЯНОМАЛАР [9]
Д У Н Ё Х А Б А Р Л А Р И [139]
Қ И Й Н О Қ Л А Р [25]
АДВОКАТЛАР ХАЁТИДАН [6]
БАХС-МУНОЗАРА-МУХОКАМА [78]
ҒАЙРИДИНЛАР ХАЁТИДАН [0]
ЭШИТТИРИШЛАР [31]
ДИНИЙ МАРУЗАЛАР [15]
СУД, ПРОК, МИЛИЦИЯ [18]
ФАХШ ИШЛАР [16]
ЭКСПЕРТЛАР ХУЛОСАСИ [1]
Қ И Р Ғ И З И С Т О Н [177]
Б Б С Мехмонлари [22]
Қ О З О Ғ И С Т О Н [5]
МАЖБУРИЙ МЕХНАТ [2]
Т О Ж И К И С Т О Н [20]
Р О С С И Я [22]
ЖАЗОГА ХУКМ ҚИЛИНГАН [9]
Ў З Б Е К И С Т О Н [74]
Ш В Е Ц И Я [0]
МУХИДДИН ҚЎҚОНДИЙ ШАХСИЙ САХИФАСИ [4]





АЛЛОҲНИНГ  ГЎЗАЛ  ИСМЛАРИ

ШАЙХ МУХАММАД СОДИҚ МУХАММАД ЮСУФ ХАЗРАТЛАРИНИНГ МАРУЗАЛАРИ

Х А Л Қ И М

Б Е Н А М О З

КАРИМОВНИНГ ХАБАРИ ЙЎҚ

ЎЗБЕКИСТОН БОЛАЛАРИ

ЖАННАТДАГИ КУНДОШИМ

Pepsi ва Coca-Cola ХАРОММИ ?

Би-би-си мехмони Швециялик муҳожир

Е-322 МОДДАСИ

"МХХ билан келишув амалга ошмади"

Фан ҳижобнинг фойдали эканлигини тасдиқлади

"Гуноҳим рўмол ўраганимми?”

Эр - хотин кишининг ярим пири..?

Погон таққан
қиз ўғрилари

ТАШАККУРНОМА

Террорчилик - Ғарб маҳсули

Гегемонлик васвасаси

Ўзбекистонга   қайтган
аëл  қамоққа  олинди


Каримов ғарбни ўйинчоқ қилмоқда

Имомлардан маломатларни кўтариш

АҚШ элчиси Каримовни қизлари хақида айтганлари


 
Главная » 2009 » Ноябрь » 21 » Би-би-си меҳмони - Хоразмлик инсон ҳуқуқлари фаоли Ҳайитбой Ёқубов
17:20
Би-би-си меҳмони - Хоразмлик инсон ҳуқуқлари фаоли Ҳайитбой Ёқубов
Тиланчи бола
Ҳайитбой Ёқубов Хоразм жамиятида мавжуд муаммоларни ёритиб келади
Би-би-си меҳмони - Хоразмлик инсон ҳуқуқлари фаоли Ҳайитбой Ёқубов.

"Нажот" инсон ҳуқуқлари ташаббус гуруҳига асос солган фаол Хоразм вилоятидаги ижтимоий ва сиёсий муаммоларни кенг ёритиб келади.

У оҳирги вақтларда ёш хоразмликлар орасида ўз жонига қасд қилиш ҳолларининг ошиши, ҳуқуқ-тартибот идоралари ходимларининг ноқонуний амаллари, қийноқлар, пахта мавсуми, қўшни Туркманистон билан чегара оша алоқалар, ҳамда мухожирлар масалалари борасида кузатувлар олиб борган.

Ҳайитбой Ёқубов ҳозирда инқироз туфайли Россиядан Хоразмга қайтаётган ўзбекистонликлар ҳикояларини тўпламоқда.

Унга кўра, йўлда бахтсиз ҳодисалар ёки жиноятчилар қопқонига тушиш сабаб ҳалок бўлаётган ўзбекистонликлар сони оз эмас.

У Россияга сафар қилиб, ишини йўқотиб кўчаларда яшаётган ўзбекистонликлар аҳволини ҳам ўрганган. Унга кўра Россияда ҳалок бўлган ўзбекистонликларнинг жасадлари қариндош-уруғининг хабарисиз ва исми-шарифисиз қабристонларга кўмилмоқда.

Ҳайитбой Ёқубов интернет саҳифамиз ўқувчилари ва тингловчиларимиз саволларига жавоб берди.

BIR UZBEK QIZI,UZBEKISTON FUQAROSI SIFATIDA ROSSIYADAGI URTA OSIYO FUQAROLARIGA NISBATAN BULAYOTGAN AXVOL MENI JUDA TASHVISHLANTIRADI. MODDIY QIYINCHILIK TUFAYLI UZGA YURTLARDA YURGAN YURTDOSHLARIMIZ JUDA KUPCHILIKNI TASHKIL QILISHI XECH KIMGA SIR EMAS.NIMA UCHUN SHUNDAY MUNOSABATLARGA HAM QARAMAY YURTDOSHLARIMIZ HAMON UZGA YURTLARGA KETISHDA DAVOM ETYAPTI?
JANNAT, QOHIRA, MISR

Ёқубов: Албатта, бу ўз ўрнида берилган савол. Мен шу укахонимиз бир нарсани тушунишларини истар эдим, ҳар бир нарса иқтисод билан боғлиқ. Ўзбекистондаги охирги вазият юртдошларимиз ўртасида иқтисодга қараб қолган. Одамларнинг аҳволи ишсизлик туфайли шу даражада тушиб кетган, ёки ҳукуматдан оладиган ногиронлик пуллари, пенсия ва маошлари ўз вақтида берилмаяпти шу кунларда. Қолаверса, 10-15 кишидан иборат оилалар бор. Улар ейиши керак, ичиши керак. Лекин, ишсизлик қийнагани учун одамлар мажбур кетишаяпти. Чунки улар ўз оиласини қандайдир йўл билан сақлаб қолиши керак. Улар шу дунёга келибдиларми, уларни қандайдир сақлаб қолиш учун Украина, Қозоғистон, Россияга, ҳатто араб давлатларига кетаяптилар. Улар ишлаган пул эвазига Ўзбекистонда қолган фарзандлари, қариндошлари кун кўраяпти. Ўзбекистонда ўзида ишлайдиганлар қўлига пул олмасдан, жуда оғир шароитда кун кечираяптилар. Менимча, бу иқтисодга боғлиқ масала. Чунки улар ўлишаётган бўлсаларда, ё бошқа фожеаларга учрасаларда, мажбур бўлаяптилар (чет мамлакатга кетишга). Бир кичик мисол келтирмоқчи эдим. Машарипов Иброҳим деган йигит Россиянинг Тверб шаҳрида судланган эди. Унга тўрт йил синов муддати билан жазо тайинланганди. Шуни билган ҳолда, қарзга ботиб кетгани учун, яна Россияга кетди. Россияга боргани замон уни Домодедово аэропортида бошқатдан қамоққа олиб, уни яна тўрт йиллик жазо билан турмага ташлашди. Бу каби ҳоллар жуда кўп. Мен ўзим ҳам ўзбеклар нима учун бу аҳволга тушаётганини ўзимдан сўраб, жавоб топишим қийин бўлиб қолади. Интернет саҳифасини очганим замон ё бир ўзбек ўлган бўлади, ё қамалган бўлади.

Би-би-си: Сиз шу кунларда Хоразмга қайтаётган меҳнат муҳожирлари орасида юз бераётган ўлим ҳоллари борасида ҳисоботни якунладингиз. Шу ҳақида бир оғиз айтиб берасизми?

Ёқубов: Яқинда биз якунлаган ҳисоботга кўра, Жасурбек Ваисов и Жасурбек Вапаев, бири 1978 йилда, иккинчиси 1968 йилда туғилган бўлиб, ўз уйларига жуда оз қолганларида автоҳалокат туфайли ҳаётдан кўз юмишган. 2005 ва 2009 йиллар орасида фақат "Нажот" ташкилотимиз ахтариб топган ёки унга мурожаат қилган ҳоллар 55тадир. 55 нафар одам турли сабаблар билан оламдан ўтган. Буларнинг орасида Россияда кимларнингдир қўлида ўлган одамлар бор, турмада ўлган одамлар бор, қандайдир фожеа оқибатида ўлганлар бор. Мен бир нарсага афсус қиламан, ва кўпчиликка ёзаман, таниш-билиш ва инсон ҳуқуқлари фаолларига - бу инсонлар ҳақида Россия, Қозоғистон ё ўзимизнинг давлат томонидан бир юридик баҳо берилган ҳужжатни топмайсиз.

Men bilan turk liceyda ukigan bolalani qamashayapti ekan Urganchda, nimaga begunox bolalar, yaxshi ishlarda ishayatgan bollar qamalayapti dinga berilmagan busada?
Rahmatjon, Buyuk Britaniya

Ёқубов: Бу нарса Хоразмда бўлган эди. 2009 йил бошларида 11 киши Хоразм вилоят суди томонидан (айбдор деб топилиб) қамалди. Мен ўзим бу борада тадқиқот қилмаганман, лекин бизнинг одамлар буни қилишган. Қамалганларнинг уйлари тинтув қилинган пайтда ҳақиқатан ҳам ҳуқуқ органлари томонидан турк ва араб тилида диний китоблар, дисклар топилганини айтишган. Лекин мен буни суриштирдим яқин танишимдан. Уларнинг фақат беш нафари дин билан машғул бўлган одамлар экан. Бошқа олтитаси борасида мен бир яхши маълумот топа олмадим, билганим фақат улар бир-бирига таниш бўлган, аммо диндор бўлишмаган.

Би-би-си: Хабарларга кўра, Урганчда турк лицейини битирган йигитлар Нурчилар ишидан хавотирга тушиб чет элларга қочишмоқда экан, чет элларда бўлганлари эса ватанга қайтишдан қўрқишаяпти экан. Сизда бу борада маълумот борми?

Ёқубов: Афсуски, бу менга маълум эмас. Лекин, бизнинг халқимизда шундай мисоллар бор, масалан 1997 ва 2001 йилларда ваҳҳобийлик оқими Хоразмда кучли эди, бошқа оқимлар бизда унча ривожланмаган. Шу ваҳҳобийлик айби билан қамалганларнинг оилалари давлатдан ҳадиксираб юришади. Лекин, нурчилар тўғрисида, сизга айта оладиган бошқа маълумотим йўқ.

Salom. Bitta savol sizga. Horazm'dagi eng boy hisoblangan Valer Polvon janoblari adashmasam 2007 yilda birdaniga hibsga olinib, qamab yuborildi uzoq muddatga. Buning sababi nima bo'lgan? Har hil versiyalari bor sabablari haqida. raxmat
Denis Arshavin, Buyuk Britaniya

Ёқубов: Ҳақиқатан ҳам 2007 йилда (бу юз берган)ю Валерий Полвон деганда ҳозир мактабга борадиган, кўчада ўйнаётган болалар ҳам бу кишини билишади. У ўзини бир мафия деб танитган шахс. У ўзининг қилаётган ишлари билан барчага, каттаю кичикка таниш одам эди. Мен суд жараёни ва ҳукми ҳужжатларини ўқигандим ўша пайтда. У давлат маблағини қариндошлари билан ўзлаштириб олган. Ҳақиқатан ҳам бу гап тўғри, чунки мен уларнинг катта пуллар эвазига қурилган иморатларини биламан, сотиб олган майдонларини биламан. Уларнинг ҳали ҳеч ким минмаган машиналари бор эди. Булар миллионлар, миллиардлар эвазига пайдо бўлган нарсалар эди. Хавфсизлик органлари уни нима билан тутишган, билмайман. Бир нарсани биламанки, мана шу маблағлар бир неча киши ўртасида, яъни "мафия" ўртасида тақсимланган, лекин уларни текшириб борган хавфсизлик идоралари ходимларига ҳеч қандай жазо тайинланмаган. Давлатнинг ўзи билар эди-ку, уни назорат қиладиган одамлар билишарди. Қолаверса, у киши ҳокимларнинг энг яқин маслаҳатчиси эди. Хоразм вилояти депутатлар кенгашининг депутати эди. Бу коррупция иши деб биламан. Ҳақиқатан ҳам бу билан курашиш керак. Бу кураш ҳозир ҳам Хоразмда давом этиши керак, чунки бу кишига ўхшаган бошқа инсонлар жуда кўп.

Би-би-си: Ҳозир нима бўлган унинг бойликларига?

Ёқубов: Ўша пайтда суд идоралари мусодара қилишган, лекин, таниш-билишчилик ҳали ҳам ҳукмдор Хоразмда, унинг айрим бойликлари қариндошлари ва энг яқин танишлари номига ўтказиб юборилган. Аммо улар аслида шу кишига тегишли.

O'zbekistondagi hozirgi mavjud siyosiy holatdan kelib chiqqan holda qay darajada o'z ish faoliyatingizni samarali deb o'ylaysiz, ya'ni qaysi milliy va halqaro inson huquqlari mehanizmlaridan foydalangan holda ish olib borasiz, yoki qaysi halqaro jamiyat vakillari bilan hamkorlik qilasiz, ular biror natija beradimi?
Muhojir

Ёқубов: Мен фаолиятимни 1992 йиллардан бошланганман. Ўзимнинг келиб чиқишим бошқа сиёсий ташкилотдан, лекин мен кейинроқ инсон ҳуқуқларини танладим. Кўпчилик устозларим бор, мендан олдин ишлаган Толиб Ёқубов, Васила Иноятова каби кишилардан иш ўрганганман. Қолаверса, Ўзбекистонда халқаро ташкилотлар ва элчихоналар ўтказган семинар ва трейнингларда қатнашиб, инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилишни ўрганиб олганман. Қолаверса, Ўзбекистонда чиқадиган қонунлардан қандай фойдаланишни ўрганиб олганман. Энди, фаолиятимга бирор баҳо бера олмайман, бу мен ёрдам берган иноснларнинг сўзларига боғлиқ нарса деб ҳисоблайман, чунки мен қанчалар ёрдам берганимни шу инсонлар билади. Мен ўзимни баҳолашга ожизман.

Tashkilotingnizni aniq ish rejasi va muddatli maqsadlari bormi, hodimlar kasbiy yo'nalishi bo'yicha o'zlarini rivojlantirish uchun nimalar qilishadi? Ajratgan vaqtingiz va javob uchun oldindan rahmat.
Muhojir

Ёқубов: Шу ўринда бир нарсани айтиб ўтмоқчи эдим. Биз ташкил топган пайтимиз мен Ўзбекистон Инсон Ҳуқуқлари жамиятида ишлардим. 2003 йилдан сўнг ўзим якка ҳолда Хоразм вилоятида ишлашни бошлаганман. Шу вақтда бизда 10-15 одам бор эди. Ҳозир уч киши қолганмиз, қўлимиздан келганича ишлаяпмиз. Мен тингловчиларга ҳам, сизга ҳам шуни айтмоқчи эдим, бизнинг Хоразмдаги фаолиятимиз фақат бир йўналишда эмас, яъни турмалар ё маҳкамалар мониторинги эмас. Мен жамиятда ҳукм сураётган ижтимоий муаммолар, Хоразм, Қорақалпоғистон ва қўшни Турманисдаги экологик муаммолар, ва барча инсон ҳуқуқлари бузилишларини мониторинг қиламан. Уч кишимиз. Қўлимиздан келганича шу мониторинг натижаларини интернет саҳифалари Озодлик ва Би-би-си орқали радиотингловчиларга эшиттириб борамиз. Агар бизни қўллаб-қувватловчи бирор донорлар ё давлатимизнинг бирор ташкилотлари бўлса, биз фаолиятимизни янада яхшилар эдик
Категория: Б Б С Мехмонлари | Просмотров: 1577 | Добавил: himoyachi | Рейтинг: 0.0/0
Всего комментариев: 0
Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи.
[ Регистрация | Вход ]
Copyright MyCorp © 2024
ҚИДИРИШ

Бесплатный хостинг uCoz