Пятница, 24-05-03, 16:05

Яхши сўз ва кечириш, ортидан озор келадиган садақадан кўра яхшироқдир.

ҲИМОЯЧИ

ХАЛҚАРО ҲУҚУҚ ҲИМОЯЧИЛАРИ ЖАМИЯТИ
O'ZBEKCHA  РУССКИЙ   ENGLISH   SVENSKA    AF SOMALI    العربيه
МАНЗИЛИМИЗ Бош саҳифа Рўйхатдан ўтиш КИРИШ
САЛОМНОМА, Гость · RSS
Б Ў Л И М Л А Р
ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИ [284]
ҲУҚУҚ ҲИМОЯЧИЛАРИ ХАЁТИДАН ЛАВХАЛАР [72]
ҲУҚУҚ ХИМОЯЧИЛАРИ ЁЗИШМОҚДА [211]
ИСЛОМ ВА МУСУЛМОНЛАР [183]
ШЕРИЯТ ГУЛШАНИ [85]
СОBРИНДОРЛАР [11]
ЭЪЛОНЛАР [16]
ОЧИҚ ХАТЛАР [24]
БАЁНОТЛАР [21]
МАХБУСЛАР ХАЁТИДАН [51]
МУХОЖИРЛАР ХАЁТИДАН [127]
АДАБИЁТ ВА САНЪАТ [18]
СИЁСАТ [73]
ТАРИХ [15]
ВИДЕОЛАВХАЛАР [27]
ҲИКМАТЛАР ХАЗИНАСИ [2]
ЖУРНАЛИСТЛАР ХАЁТИДАН [49]
АМАЛДОРЛАР ХАЁТИДАН [31]
МУРОЖААТНОМАЛАР [29]
НОРОЗИЛИК НАМОИШЛАРИ [37]
БОЛАЛАР МЕХНАТИ [10]
ХАЛОКАТЛАР [12]
ЙИҒИЛИШЛАР [12]
ТАРИХИЙ ШАХСЛАР [11]
С П О Р Т [13]
ТАБОБАТ ХАЗИНАСИДАН [25]
РАДДИЯЛАР [6]
ТАЗИЯНОМАЛАР [9]
Д У Н Ё Х А Б А Р Л А Р И [139]
Қ И Й Н О Қ Л А Р [25]
АДВОКАТЛАР ХАЁТИДАН [6]
БАХС-МУНОЗАРА-МУХОКАМА [78]
ҒАЙРИДИНЛАР ХАЁТИДАН [0]
ЭШИТТИРИШЛАР [31]
ДИНИЙ МАРУЗАЛАР [15]
СУД, ПРОК, МИЛИЦИЯ [18]
ФАХШ ИШЛАР [16]
ЭКСПЕРТЛАР ХУЛОСАСИ [1]
Қ И Р Ғ И З И С Т О Н [177]
Б Б С Мехмонлари [22]
Қ О З О Ғ И С Т О Н [5]
МАЖБУРИЙ МЕХНАТ [2]
Т О Ж И К И С Т О Н [20]
Р О С С И Я [22]
ЖАЗОГА ХУКМ ҚИЛИНГАН [9]
Ў З Б Е К И С Т О Н [74]
Ш В Е Ц И Я [0]
МУХИДДИН ҚЎҚОНДИЙ ШАХСИЙ САХИФАСИ [4]





АЛЛОҲНИНГ  ГЎЗАЛ  ИСМЛАРИ

ШАЙХ МУХАММАД СОДИҚ МУХАММАД ЮСУФ ХАЗРАТЛАРИНИНГ МАРУЗАЛАРИ

Х А Л Қ И М

Б Е Н А М О З

КАРИМОВНИНГ ХАБАРИ ЙЎҚ

ЎЗБЕКИСТОН БОЛАЛАРИ

ЖАННАТДАГИ КУНДОШИМ

Pepsi ва Coca-Cola ХАРОММИ ?

Би-би-си мехмони Швециялик муҳожир

Е-322 МОДДАСИ

"МХХ билан келишув амалга ошмади"

Фан ҳижобнинг фойдали эканлигини тасдиқлади

"Гуноҳим рўмол ўраганимми?”

Эр - хотин кишининг ярим пири..?

Погон таққан
қиз ўғрилари

ТАШАККУРНОМА

Террорчилик - Ғарб маҳсули

Гегемонлик васвасаси

Ўзбекистонга   қайтган
аëл  қамоққа  олинди


Каримов ғарбни ўйинчоқ қилмоқда

Имомлардан маломатларни кўтариш

АҚШ элчиси Каримовни қизлари хақида айтганлари


 
Главная » 2011 » Июнь » 22 » ҚИРҒИН: КИМЛАР ВА ҚАНДАЙ МАНФААТ ИЗЛАМОҚДА? - 3
11:48
ҚИРҒИН: КИМЛАР ВА ҚАНДАЙ МАНФААТ ИЗЛАМОҚДА? - 3
Шуҳрат АҲМАДЖОНОВ

ҚИРҒИН: КИМЛАР ВА ҚАНДАЙ МАНФААТ ИЗЛАМОҚДА?

14. ЎЗБЕК МУХОЛИФАТИ ЛИДЕРЛАРИНИНГ ХАТОЛАРИ

14.1. Ўзбек мухолифати ва демократик ташкилотлари лидерлари ҳамда фаоллари худди ўт ўчирувчилар жамоасига ўхшайди: миллатдошларимизга қарши туғилаётган таҳликага доир таҳлилий мақола ва ҳисоботларни олдиндан ёзишмайди ва қонли воқеалар содир бўлиши мумкинлигига доир таҳлил камдан-камдир. Улар Ўш-Жалолобод вилоятлардаги каби қирғин бошлангачгина сайтларда кўплаб мақолалар ва ҳисоботлар ёзиб, фуқароларни ҳимоя қилиш муаммоларини кўтара бошлашади, пикетлар ва норозилик акцияларини уюштиришади ва ҳоказо. 

14.2. Ўзбекистон "Бирлик” Халқ ҳаракати партияси (БХХП) www.harakat.org  сайтида 2010 йил 24 июн куни  рус тилида Ўш-Жалолобод қирғинига доир баёнот эълон қилди. Унда,  жумладан бундай ёзилганди  (аввал унинг рус тилидаги матнини, кейин унинг таржимасини келтираман, таржимани мен қилганман). 

"3. Парламенту (Киргизстана, А.Ш.) необходимо выработать новую форму государственного устройства Киргизстана, которая будет обеспечивать безопасность узбеков. Такой формой является создание на территориях, в которых исторически проживали узбеки, Узбекской автономной республики с правом иметь свои вооруженные силы” [93]   

"3. Қирғизистон парламенти ўзбеклар хавфсизлигини таъминлайдиган Қирғизистоннинг янги давлат тизилмаси шаклини ишлаб чиқиши керак. Ўзбеклар тарихан яшаган ҳудудларда ўз қуролли кучларига эга бўлиш ҳуқуқи бор Ўзбек мухтор республикаси тузилиши шундай шаклдир” [93]

Халқаро мустақил тергов комиссияси (ХМТК) ҳисоботи 2011 йил 3 май куни тақдимот маросими бўлиб ўтгач Абдурахим Пўлатов раҳбарлигидаги БХХП раҳбарияти 2011 йил 7 май куни ўзининг навбатдаги Баёнотини эълон қилди ([94]-га қаранг). Унда жумладан қуйидаги абзац ҳам бор.  




"Мы, народы Центральной Азии и так находимся в довольно сложной ситуации. Нам надо выживать в окружении супердержав – Росии, Китая и Индии. В долгосрочной перспективе кардинальным решением наших проблем является создание Центрально-Азиатского или Туркистанского Союза по подобию Европейскога Союза. Так будет, ибо нет другого выхода. Правда, из-за событий на юге Киргизистана этот вопрос несколько отодвигается назад, но не теряет актуальности. Поэтому, даже предложения о выработке нового государственного устройства в Киргизистане, включая идею создания автономии для узбеков, не должно быть болезненным для киргизов на данном этапе, принимая во внимание долгосрочную перспективу – создание единого государства” [94]

"Биз, Марказий Осиё халқлари шунсиз ҳам анча мураккаб вазиятдамиз. Биз Россия, Хитой ва Ҳиндистондек буюк давлатлар қуршовида яшай олмоғимиз керак. Узоқ муддатли келгусида Европа Иттифоқи каби Марказий-Осиё ёки Туркистон Иттифоқини тузиш - бизнинг муаммоларни ҳал этишнинг узил-кесил йўлидир, буедан бошқа йўл йўқ. Тўғри, Қирғизистон жанубидаги воқеалар туфайли бу масала бирмунча кейинга сурилмоқда, лекин долзарблигини йўқотган эмас. Шунинг учун, ҳатто ўзбеклар учун мухторият тузиш ғояси, узоқ муддатли келгусида бирлашган давлат тузилишини ҳисобга олганда, бу босқичда қирғизлар учун оғриқли бўлмаслиги керак” [94] 

Қирғизистон жанубидаги ўзбекларга мухторият тўғрисидаги баёнотлар тарқатаётганлар ҳақида шоир ва ёзувчи Холдор Вулқон рус тилидаги [95]-яхши мақола билан жавоб берган. Ундан икки абзацини келтириб ўтай.

"Требуя  автономию  этническим  узбекам  на  юге  Кыргызстана,  они  не  имеют  элементарного  чувства  ответственности  перед  людьми,  то  есть  не  дают  себе  отчета в своих словах и действиях,  которые  снова  могут  стать  жертвами   провокаций.

Они  либо  не знают,   либо  делают  вид,  что  не  знают  о  серьёзных   последствиях, которыми чреваты   сказанные  и  написанные  ими  слова. Эти стервятники-падальщики, придавая  политическую окраску  своим  личным  амбициям,  скрывая свои  истинные  коварные  намерения и  прикрываясь   громкими  заявлениями,    пытаются набрать политические очки” [95] 

"Қирғизистон жанубидаги ўзбекларга мухторият талаб қила туриб, улар одамлар олдида оддий жавобгарликни ҳис қилмаётир, яъни ўз сўзлари ва ҳаракатларига масъул эмаслар, одамлар яна провокация қўрбони бўлишлари мумкин. 

Уларнинг айтган ва ёзган сўзлари жиддий оқибатларга олиб келиши мумкинлигини улар ё билмайдилар, ёки ўзларини билмайдиган қилиб кўрсатмоқдалар. Бу ўлаксахўр-қузғунлар, ўз шахсий ғуддайиш (амбиция)ларига сиёсий тус бериб, ўзларининг ҳақиқий макрли ниятларини яшириб ва жарангдор баёнотлар билан ниқобланиб, сиёсий баллар олишга (обрўларини кўтаришга) ҳаракат қилмоқдалар” [95]       

Умуман олганда, Қирғизистон жанубида ўзбеклар учун мухтор округ ёки жумҳурият тузиши – муаммони ҳал этувчи йўл эмас ва бунга йўл беришмайди.

Биринчидан, қирғизларнинг кўпчилиги ўзбеклар учун мухторият берилишига рози бўлмайди. Бу саволни Қирғизистонда референдумга олиб чиқилса ҳам улардан кўпчилиги қарши овоз беради.

Иккинчидан, Қирғизистон – ҳудуди кичкина давлатдир. БМТга 192 давлат аъзо бўлиб, у улар орасида ҳудуд бўйича 86-ўринни эгаллайди [96]. Шу кичик ҳудуднинг 75 фоиздан ортиғи тоғлардир. Шу кичик ҳудудда 80 миллат фарзандлари ҳаёт кечирмоқда. Шундай шароитда Қирғизистон халқи ва раҳбарияти янги мухтор вилоят ёки жумҳурият тузишга рухсат бермайди ва бунга кўпгина ошкора ҳамда ноошкора йўллар билан қарши курашиши мумкин.

Учинчидан, мабодо мухтор вилоят ёки жумҳурият тузишга рухсат беришганида ҳам қирғизлар ва ўзбеклар орасида жанжал ва можаролар чиқариш хавфи сақланиб қолади. Бунга мисол қилиб Озорбайжонга қарашли Қорабоғ мухтор жумҳуриятидаги қонли воқеалар, уруш ва бугунги кундаги  оғир вазиятни эслашимиз мумкин.

Демак, Абдурахим Пўлатов раҳбарлигидаги Ўзбекистон "Бирлик” Халқ ҳаракати партияси раҳбариятининг Қирғизистон жанубида ўзбек мухториятини тузиш ғояси – боши берк кўчага ўхшаш ғоядир ва уни нотўғри йўл деб баҳолашим мумкин.

Табиийки, ўқувчимизда савол туғилади: бу муаммонинг қандай ечими бор? Бунинг ечими – туркий тилли давлатлар алоқалари, дўстлиги, бирлигини кўчайтиришнинг амалий қадамларини қилиш ва Европа Иттифоқи каби йиллар давомида Туркий тилли давлатлар Иттифоқини қадамба-қадам ярата бормоғимиз керак. Бу ҳақда 15-параграфда батафсилроқ ёзаман.

15. НИМА ҚИЛМОҚ КЕРАК? ХУЛОСА ЎРНИДА

Биринчидан, Марказий Осиё тарихи шу ҳудудда яшаётган барча халқларга тегишли тарихдир. Шу сабабли Марказий Осиё давлатларининг умумий тарихига доир мактаб ва ўқув юртлари учун умумий дарсликлар ёзилиши мақсадга муқофиқ ва ҳар бир давлат Маориф вазирлиги томонидан тасдиқланиб, ушбу тарих дарсликлари асосида ёш авлодга бир хил таълим беришни йўлга қўймоқ керак. 

Бу ҳақдаги фикримни дастлаб 2009 йил 7 май куни www.turonzamin.org  сайтида чоп этилган рус тилидаги [68]–мақоламнинг 1-қисмидаги мундарижада қуйидагича ёзгандим.

"20.9. Признание истории Центральной Азии достоянием всех народов этого региона и проведение совместных международных научных конференций по истории (Марказий Осиё тарихи шу ҳудудда яшаётган барча ҳалқларга тегишли эканлигини тан олиш ва биргаликда тарих бўйича халқаро илмий анжуманлар ўтказиш). 

20.10. Договориться о введение общего учебника «История центральноазиатских стран» для школ центральноазиатских республик (Марказий Осиёдаги республикалар учун "Марказий Осиё давлатлари тарихи” номли умумий дарсликни жорий этишга келишиш)” [68]

2009 йил май охирида Алмати шаҳрида Қозоғистон, Германия, Қирғизистон ва Тожикистондан келган олимлар, мактаб услубчилари ва таълим соҳаси экспертлари қатнашган уч кунлик семинар ташкил этилди. Бу семинарга доир www.fergananews.com  сайтида 2009 йил 26 май куни чоп этилган [97]-мақолада жумладан қуйидагича ёзилган (рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирганман).

"Марказий Осиё тарихига доир янги дарсликлар ёзиш ҳақида минтақа олимлари ва мактаб услубчиларининг айнан шу келишуви ўтган семинарнинг асосий натижаси бўлди. Бунга ўхшаш  дарсликлар ёзишдан аввал минтақа тарихий ривожланишининг умумий концепциясини ишлаб чиқиш кераклиги аён, бу эса бугунги кунда етарли даражада машаққатли ва жуда нозик масаладир” [97] 

"Лойиҳа минтақа мамлакатларида учта семинар ва якуний учрашувни Германияда ўтказишни мўлжаллаган. Лойиҳанинг тўрт йили давомида айрим қатнашчилар Германияда стажировка ўтайди ва дарслик тайёрлаш учун стипендия олади. Навбатдаги семинар келгуси йили (2010 йилда, А.Ш.) Қирғизистонда ўтказилади.

Мактаб дарсликларини халқаро ўрганиш бўйича Георг Эккерт номли Институтнинг (Германия, А.Ш.) Марказий Осиё лойиҳаси раҳбари Баҳодир Сиддиқов сўзларига кўра, бундай дарсликлар тайёрлаш бўйича уларда маълум бир ижобий тажриба бор. Шу йўл билан Германия ва Польша, Германия ва Франция ва ҳатто Исроил ва Фаластин учун умумий тарих дарслиги тайёрланди. Тўғри, Яқин Шарқ тарихи бўйича дарсликда муаллифлар фаластинлик ва исроиллик тарихчилар концепциясини келиштира олмади. Шу сабабли китобнинг ҳар бир бетида исроил ва араб томонининг версияси (фикр-мулоҳазаси) иккита устунда ёзилди. Улар орасида ўқувчилар ҳозирча душман бўлган иккита давлат тарихига доир ўз изоҳлари, хулосаларини ёзиши ёки ўз қарашларини таклиф этиши учун оқ саҳифа қолдирилган” [97]   

Марказий Осиё минтақасининг ярим аҳолиси яшаётган Ўзбекистон ва Туркманистон тарихчи олимлари ва мактаб услубчилари ушбу хайрли ишга таклиф этилмаганлиги – бу катта тарихий хатодир ва сиёсий шапкўрликдир.

Нима бўлганда ҳам Ўзбекистон ҳамда Туркманистон олимлари ва мактаб услубчилари Марказий Осиё умумий тарих дарслигини ёзишдек савобли ишдан четда турмасликлари ва лойиҳага қўшилиб биргаликда фаолият олиб бормоқлари зарур. 

Иккинчидан, Марказий Осиё минтақасидаги давлатлар учун "Қадимий турк тили” умумий дарслиги ёзилиши ва ҳар бир мактабда бу фандан дарс беришни ташкил этмоқ керак. Шунда ёш авлод мактаб партасидан бошлаб кўпгина сўзлар умумий туркий сўз асосида эканлигини ва турли туркий тилли қон-қардош миллатларимиз сал-сал фарқ билан айтишимизни тушуна бошлашади. Яъни бизнинг ота-боболаримиз, тарихимиз ва тилимиз бир бўлганлигини чуқур тушуна бошлашади ва ёнма-ён яшаётган қардошларга худди ўз ака-укасига қарагандай муомала қила бошлайди.

Мактаблар, коллежлар ва олий ўқув юртларида "Қадимий турк тили” дарси ўтилиши кейинчалик умумтурк тилини яратишга катта ёрдам беради.  

Учинчидан, ҳар бир туркий тилли давлатда, жумладан Ўзбекистонда Туркиядаги каби Туркий жумҳуриятлар ва жамоат ташкилотлари билан алоқага доир масъул давлат вазирлиги ташкил этилмоғи керак. Мана шу вазирликлар ва Президентларнинг ҳар икки давлат орасида ва Турк дунёси саммити ҳамда Қурултойлари доирасида ўзаро ҳамкорлик ва борди-келдиларни ривожлантириш, иқтисодий интеграция ҳамда савдо-сотиқни ровожлантириш ва шу каби ижобий ишларни амалга ошириш зарур.

Тўртинчидан, қўшни халқлар маданий алоқаларини мустаҳкамлаш керак. Бунинг учун, масалан, Ўзбекистонда Қирғизистон Маданияти ўн кунлиги ва кейин Қирғизистонда Ўзбекистон Маданияти ўн кунлигини ўтказиш мақсадга мувофиқдир. Бундай Маданий декадалар Совет Иттифоқи даврида тез-тез ўтказиб туриларди. Айримларида ўзим ҳам томошабин сифатида қатнашганман.

Бешинчидан, катта байрамлар, масалан Мустақиллик байрами  ва қадимий шаҳарлар юбилейини ўтказаётганда саҳнада тарихни ёритиш жараёнида Марказий Осиёдаги барча миллатлар тақдири акс этса яхши бўларди. Бу борада [64]-мақоламда жумладан бундай ёзгандим.

"Маълумки, Термезнинг 2500-йиллиги 2001 йилда, Шаҳрисабзнинг 2700-йиллиги 2002 йилда, Қаршининг 2700-йиллиги 2006 йилда, Марғилоннинг 2000-йиллиги ва Самарқанднинг 2750-йиллиги 2007 йилда нишонланганди. ЮНЕСКО Бош анжумани 34-сессиясида 2007 йил ноябрида Тошкентнинг 2200-йиллигини ўтказиш ҳақида қарор қабул қилинганди. Ушбу юбилей тантаналари Ўзбекистон Мустақиллигининг 18-йиллик байрами билан бирга 2009 йил 31 август-1 сентябр кунлари ўтказилади.

Ҳозиргина тилга олинган шаҳарлар юбилейини ўтказиш концепциясида, сценарийсида катта камчиликлар бор ва у шу шаҳарлар тарихи билан боғлиқдир.

Олимлар фикрича, Марказий Осиёдаги ўзбек, қозоқ ва бошқа миллатлар 15-16-асрларда шаклланган. Лекин тарихий шаҳарларимиз 2000 йилдан 2750 йиллик тарихга эга. Масалан, Тошкент 2200 йиллик тарихга эга эканлигини ҳисобга олсак, пойтахтимиз ўзбек миллати шаклланганга қадар қарийб 1700 йил давомида Марказий Осиё халқлари томонидан қурилган. Яъни Марказий Осиёдаги Тошкент ва бошқа қадимий шаҳарларни ўзбек, қозоқ, қирғиз, туркман, тожик миллатларининг аввалги аждодлари қурган ва яхши-ёмон кунларни биргаликда бошидан кечирган.

Тарихга назар солсак, Марказий Осиёда асос солинган кўпчилик давлатлар ва салтанатларнинг пойтахти Самарқанд, Бухоро, Хива, Тошкент, Қўқон ва бошқа қадимий шаҳарлар бўлган. Масалан, пойтахти Бухоро бўлган Сомонийлар давлати таркибига ҳозирги Тожикистоннинг катта ҳудуди кирган (Сомонийнинг ўзи Бухорода дафн этилган, унинг мақбараси шу кунларда ҳам Бухоро марказида жойлашган ва тарихий обида сифатида давлат томонидан қўриқланади). Шу сабабли тожик халқи Сомонийни дастлабки тожик давлати асосчиси деб ҳисоблашади, унга Душанбе марказида катта ҳайкал ўрнатилган, Тожикистон давлати пул бирлиги сомоний деб аталади. Агар Бухоро шаҳри юбилейини ўтказсак ва Бухоро тарихи фақат ўзбек халқига тегишли, деб талқин этсак тўғри бўладими? Бу қардош ва қондош тожик халқининг иззат-нафсига тегмайдими?

Худди шундай Хива хонлиги таркибига асрлар давомида ҳозирги Туркманистоннинг катта ҳудуди кирган ва Хива шаҳри тарихида туркманларнинг ҳам каттагина улуши бор.

Ўзбекистонга 1989 йил июнидан бери раҳбарлик қилаётган, мамлакатимиздаги полициявий режим асосчиси ва раҳнамоси бўлган Президент И.Каримов, ва унинг атрофидаги бир гуруҳ лаганбардорлар қадимий шаҳарлар ва давлатлар тарихи асосан ўзбек халқига тегишли, деб талқин қилмоқдалар. Бу эса қўшни ва қардош давлатлар раҳбарлари ва миллатлари билан тарихий алоқаларимизга зиён етказишга ва бузишга хизмат қилмоқда” [64]

"... Мана шу тарихий фактдан келиб чиқиб, Тошкент тарихи сценарийсига Қозоғистон зиёлилари билан биргаликда қозоқ хони Тула-би (Қалдирғочбий) тарихи киритилиши, ушбу эпизодни Қозоғистондаги таниқли артистлар ижро этишлари мақсадга мувофиқдир (албатта, Қозоғистон артистлари тайёргарлиги, Тошкентга келиб-кетиши ва хизмат ҳақига доир маблағ Тошкент юбилейини ўтказиш жамғармасидан ажратиб берилмоғи керак).

Худди шу йўл билан Тожикистон, Қирғизистон, Туркманистон, Афғонистон артистлари ҳам жалб этилса ва саҳнада шу халқларнинг артистлари ўз созлари билан куйланган куй-қўшиқлар янграса аъло иш бўларди.

Сценарий мана шу кўринишда кенг ва асосли қилиб тайёрлангач, 31 август-1 сентябр тантаналарига қўшни ва қардош давлатлар президентлари таклиф этилиши керак. Президентлар қатнашгач, бу тантаналар қўшни мамлакатлар телевидениеси марказий телеканаллари орқали тўғридан-тўғри трансляция қилиб кўрсатилади. Натижада қўшни мамлакатлар халқлари ҳам ўзбек халқининг, ҳам Марказий Осиёдаги бошқа халқларнинг бой тарихи, маданияти, куй-қўшиқларидан баҳраманд бўлади, шундай тантаналарни ташкил этган ўзбек халқи ва раҳбариятига ҳурмати ошади, халқларимиз ўртасидаги ўзаро ишонч, тарихий дўстлигимиз ва бирлигимиз мустаҳкамланади” [64]

75 кундан кейин – 2011 йил 31 август оқшомида Ўзбекистон Мустақиллигининг 20 йиллиги Тошкентда катта тантана қилинади ва Ватанимиз артистларининг катта концерти бўлади. Мана шу байрам сценарийсига Марказий Осиё миллатларининг тарихи киритилса ва иложи бўлса тарихнинг маълум саҳифаси ўша миллат артисти ўз тилида ижро этса тантанали томоша янада қизиқарлироқ бўлади ва халқларимиз ўртасидаги ўзаро ишончни оширишга хизмат қилади.

-----------------------------------

Изоҳ 1.  АҚШдаги Бойси шаҳрига 2010 йил 21 январда келганимдан буён махсус хизмат органлари менинг бошқа ватандошларим ва фуқаролар билан алоқаларим, телефон сўзлашувларим ва компьютерим орқали ёзишмаларимни назорат остига олиб халақит  бермоқда ва менга қарши яширинча копромат тўплашни давом эттираяпти, деб ўйлайман.

Айрим МХО малайлари менинг электрон почтам орқали турли хил хат ва ёзишмалар жўнатиш ва бошқача пастликлар қилиш эҳтимоли бор. Уларнинг мақсади: мени бадном этиш ва айрим ватандошларим билан алоқаларимга зиён етказишдир. Масалан, менга сайт раҳбарлари ва радиолардан интервью ёки фикр сўраб мурожаат қилган бўлишлари мумкин. Лекин менгача ҳеч қандай хат ва маълумот етиб келган эмас. Шу сабабли уларга ҳеч қандай жавоб хатлари ёзган эмасман. Махсус хизмат органлари эса менинг номимдан турли гапларни, жумладан рад жавобини ёзиб юбориши мумкин.

Шундай сирли ҳолатларга доир иккита мисол келтириб ўтай. Ушбу мақолам www.turonzamin.org   сайтида 2011 йил 17 июн куни соат 4:14 p.m., яъни 16.14 да чоп этилгач, ўша куни мақоламнинг кирил алифбосидаги вариантини  www.muvozanat.info  сайти раҳбари Холдор Вулқонга жўнатдим. Қизиғи шундаки, мақолам  www.muvozanat.info сайтида 17 июн куни соат 19:43 да лотин (?) алифбосида чоп этилди ([98]-га қаранг).

Айтишим ўринлики, мен 57 йил умр кўриб бармоқларим билан санарли даражада кам дўст орттирдим. Мен Холдор Вулқонни ҳурмат қиламан ва уни ҳам дўстларим сафига қўшганман (лекин бу тўғрида унга айта олиш иложим бўлгани йўқ). У одатда мақоламда бирор ўзгартириш қилиш ёки танқидий фикри бўлса менга ёзиши керак эди. Балким ёзган ҳамдир. Лекин менга олдинги мақолаларимга доир охирги хатни 23 май куни олдим, бошқа хат олганим йўқ. Кейинги мақоламга доир ундан бирорта хат келгани йўқ. Қўшимча хат ёзсам махсус хизмат органи лайчалари хатим матнини ўзгартирган ҳолда юбориб, орамиздаги муносабатни  бузиш йўлидаги ҳаракатларини давом эттиришлари мумкин, дея хат ёзиб сўраганим йўқ. 

Иккинчи мисол. Мен кўп йиллардан бери Ўзбекистоннинг жасур журналисти Галима Бухарбаевани ҳурмат қиламан. АҚШга келгач у раҳбарлик қилаётган www.uznews.net  сайти билан танишдим. Бу сайт профессионал журнализм талабларига жавоб берадиган ўзбек мухолифатидаги кам сонли  сайтлардан биридир. Сайтнинг бош саҳифасида ушбу ёзув бор: "Подпишитесь на наш еженедельный бесплатный бюллетень” (таржимаси: "Бизнинг текин ҳафталик бюллетенимизга обуна бўлинг”). Мен май ойи ўрталарида сайтда талаб қилинганидек хат жўнатдим. Лекин шу кунгача бирорта бюллетень келмади. Менимча, хатим етиб бормаган, аниқроғи МХО лайчаларидан бири аралашиб хатимни юбортирмаган бўлса керак.

2011 йил 18 июн (шанба) куни Халқаро Қочқинлар кунига бағишланган байрам тадбирлари Бойси шаҳар марказида соат 10.00-14.00 да бўлди. Мен 7 та катта стендни инглиз тилида тайёрлаб қатнашдим. Бундай тадбир 2010 йил июнида ҳам бўлганди ва унда қатнашганимга доир мақоламни www.turonzamin.org  ҳамда www.yangidunyo.com  сайтларида чоп эттиргандим ([99]-[100]-га қаранг).

2010 йил стендларидан бири - Президент Ислом Каримовнинг жияни, Самарқанд психиатрик касалхонасида 2006 йилдан бери мажбуран тутиб турилган журналист Жамшид Каримовга бағишланганди. Жамшид Каримов тақдири ўзгармаганлиги сабабли ушбу стендни ўзгартирмасдан 2011 йилда ҳам намойиш этдим.

2010 йилги стендлардан яна 2 тасида Ўзбекистон қамокхонасида ноҳақ азоб чекаётган 28 нафар маҳбуслар рўйхати фотосуратлари билан келтирилганди  ([99]-га қаранг).  Улардан уч нафари – Рашид Бекжон, Фарҳод Мухторов ва Юсуф Жума қамоқдан озод бўлишгани ҳақидаги қўшимча маълумотни изоҳ сифатида улар фамилиялари тўғрисида ёзиб қўйдим.

Янги стендлардан бири – таниқли шоир ва ёзувчи, қочқин Холдор Вулқоннинг "Ўзбегим” қасидасига бағишладим: стендга инглиз тилида "Биз нега қочқинмиз?” деб сарлавҳа кўйдим ва бу саволга жавоб тариқасида қасида мисраларини  ўзбек ва инглиз тилларида ёздим ([101]-га қаранг). Стендда  шоирнинг таржимаи ҳоли ҳамда иккита фотосуратини ҳам келтирдим. 18 июн кунги тадбир ҳақида алоҳида мақола ёзиш ниятим бор, Аллоҳ хоҳласа.  

18 июн кунги стендлар билан қатнашишим махсус хизмат органларининг ғашини келтирган бўлса керак. 21 июн куни мен яшайдиган уйлар менеджери июн ойи учун 525 доллар ижара ҳақини уч кун ичида тўлаб қўйишни ёзма талаб қилди ва уч кундан кейин полиция чақириши мумкин (уйдан чиқариб юбориш учун). Бу икки хонали квартирада 2010 йил 18 мартдан бери яшаяпман. Шундан бери ижара ҳақини 15-30 кун кечиктириб берган пайтлар кўп марта бўлган эди. Лекин бирор марта бундай уч кунлик муҳлат ёзиб огоҳлантириш бўлмаганди.

Ўзбекистонда кўп йиллар давомида инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва демократия учун кураш тажрибамдан маълумки, агар махсус хизмат органларига бирор фуқаро фаолияти ёқмаса, улар  биринчи галда уни ишдан ва иложи бўлса яшаб турган уйидан ҳайдаб чиқариш чораларини  кўришарди. Худди шундай воқеалар АҚШда ҳам давом эта бошлади.    

Бойсида менинг атрофимда бўлаётган воқеаларга доир мақолани яқин-орада ёзиш ниятим бор, Аллоҳ хоҳласа.

Изоҳ 2. Саводи лотин алифбосида чиққан ва ушбу мақолани лотин алифбосида ўқимоқчи бўлган миллатдошларимиз учун у www.turonzamin.org  ва www.muvozanat.info  сайтларида 2011 йил 17 июн куни чоп этилган ([98]-га қаранг). Мақоламнинг бу вариантига айрим қўшимчалар киритдим ва у 25 фоизга кенгайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Кулик В.: Кто владеет Евразией, тот владеет миром. – http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1238146980  (www.centrasia.ru  12:43 27.3.2009).

Хэлфорд Маккиндер (ингл. Halford John Mackinder; 1861.15.02-1947.06.03) – буюк инглиз географи ва геосиёсатчиси, "Хартленд” назарияси асосчиси (у Евроосиёнинг марказий қисмини Хартленд (ингл. Heartland – "марказий ер”) дея номлаганди). [2]

2. Маккиндер, Хэлфорд Джон. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80,_%D0%A5%D1%8D%D0%BB%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B4_%D0%94%D0%B6%D0%BE%D0%BD  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

3. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1990 йилги Ўш-Узган қирғинига доир хотираларим. - http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=3&Itemid=18  (www.muvozanat.info  28 April 2011).
http://yangidunyo.com/?p=18601 (www.yangidunyo.com  April 30th, 2011).

4. Крючков, Владимир Александрович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%8E%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2,_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

5. Путин, Владимир Владимирович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD,_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 (www.ru.wikipedia.org/wiki    Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

6. Киммо Кильюнен Қирғизистон қароридан ҳайратда. - http://www.uznews.net/news_single.php?nid=17301  (www.uznews.net  2011.30.11).

7. Отчёт Международной независимой комиссии по исследованию событий на юге Кыргызстана в июне 2010 года (Қирғизистон жанубида 2010 йил июн ойида юз берган воқеаларни ўрганиш бўйича Халқаро мустақил тергов комиссияси ҳисоботи). –
http://k-ic.org/images/stories/kic_report_russian_final.pdf  (www.k-ic.org   ).
http://uzbekcongress.files.wordpress.com/2011/05/kic_report_russian_final.pdf 
http://www.fergananews.com/archive/2011/kic_report_russian_final.pdf 

8. БУШУЕВ М. Международная комиссия: Мы отправили киргизскому правительству отчет по трагедии в Оше (Халқаро комиссия: Биз Қирғизистон ҳукуматига Ўш фожеасига доир ҳисоботни жўнатдик). – www.dw-world.de
http://yangidunyo.com/?p=17543#more-17543  (www.yangidunyo.com  2011.26.02).

9. ТОКМАКОВ А. Международная комиссия: На юге Киргизии были совершены преступления против человечности (Халқаро комиссия: Қирғизистон жанубида инсониятга қарши жиноят содир этилган). - Источник - Немецкая волна    03.05.2011.
Постоянный адрес статьи - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1304452920 00:02 04.05.2011.

10. Генпрокуратура обнародовала данные о погибших в ходе массовых беспорядков в июне 2010 года (Бош прокуратура 2010 йил июнда оммавий тартибсизликлар пайтида ҳалок бўлганлар ҳақидаги маълумотни очиқлади). - http://kg.akipress.org/print:379441/  (www.kg.akipress.org  Сайт «Информационное агентство АКИpress»  07-06-2011).
http://www.centrasia.ru/news.php?st=1307513160  (www.centrasia.ru  10:06 08.06.2011).

11. Килюнен Қирғизистонда исталмаган шахсга айланди. - http://www.ozodlik.org/content/article/24205482.html  (www.ozodlik.org  2011.26.05).

12. Р.Отунбаева: "Никаких других гражданских особых прав у кыргызов нет" (речь на курултае) (Р.Отунбаева: "Қирғизларда бошқа ҳеч қандай алоҳида фуқаролик ҳуқуқлари йўқ” (қурултойдаги маъруза)). - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1308388620  13:17 18.06.2011   

13. Халқаро тергов хулосаси: "Ўзбекларга қилинган ҳужумларни инсониятга қарши жиноят дейиш мумкин”. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/central_asia/2011/05/110503_cy_kyrgyz_inquiry.shtml  (www.bbc.co.uk/uzbek/  2011.03.05). 

14. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ўзбекистондаги полициявий давлатнинг бошқарув схемаси. - http://yangidunyo.com/?p=17018#comments  (www.yangidunyo.com  2011.30.01). 
  
15. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ўзбекистонда демократик бошқарувга ўтиш схемаси. - http://yangidunyo.com/?p=17045#more-17045  (www.yangidunyo.com   2011.31.01). 
 
16. АҲМАДЖОНОВ Ш. Миллий Хавфсизлик Хизмати ва Ўлмас Кошчейнинг юраги (бу 2006 йилдаги мақоламнинг кенгайтирилган варианти). - http://yangidunyo.com/?p=17133#more-17133  (www.yangidunyo.com  February 6th, 2011). 
  
17. АҲМАДЖОНОВ Ш. Мўътабар Тожибоеванинг 2002 йилдаги курашидан лавҳа. - http://yangidunyo.com/?p=17286  (www.yangidunyo.com   February 12th, 2011).
  
18. АҲМАДЖОНОВ Ш. Миллий Хавфсизлик Хизмати (ушбу мақолам охирида "Икром Ёқубовга” деб ёзилган мурожаатномам ҳам чоп этилган). - http://yangidunyo.com/?p=17352#more-17352  (www.yangidunyo.com  February 16th, 2011).

19. АҲМАДЖОНОВ Ш. Қирғизистондаги қирғин сабаблари.
1-қисм (лотин алифбосида). - http://turonzamin.org/2010/06/29/sabab/#more-11415  (www.turonzamin.org  2010.29.06). 
2-қисм (лотин алифбосида). - http://turonzamin.org/2010/07/03/shuhrat-ahmadjonov-8/#more-11512 (www.turonzamin.org  2010.03.07).
3-қисм (лотин алифбосида). - http://turonzamin.org/2011/05/09/shuhrat-ahmadjonov-13/#more-14902  (www.turonzamin.org  2011.09.05).
1-қисм (кирил алифбосида). – http://yangidunyo.com/?p=12713#more-12713  (www.yangidunyo.com  2010.30.06). 
2-қисм (кирил алифбосида). - http://yangidunyo.com/?p=12765#more-12765  (www.yangidunyo.com   2010.03.07).
3-қисм (кирил алифбосида). - http://yangidunyo.com/?p=18714  (www.yangidunyo.com   2011.09.05).

20. Государственный комитет по чрезвычайному положению (Фавқулодда ҳолат бўйича Давлат қўмитаси). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BF%D0%BE_%D1%87%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D1%8B%D1%87%D0%B0%D0%B9%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8E  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

21. Беловежское соглашение (Беловеж битими). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5_%D1%81%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

22. Володин, Эдуард Фёдорович. – http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD,_%D0%AD%D0%B4%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%A4%D1%91%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87   (www.ru.wikipedia.org/wiki/   Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

23. Володин Эдуард Федорович. – http://www.biografija.ru/show_bio.aspx?id=19332   (www.biografija.ru   2006-2010 «Biografija.ru» Sayt "Биографическая энциклопедия”).

24. ВОЛОДИН Э. Прорыв (Ёриб ўтиш). – http://www.duel.ru/199605/?5_2_1 (www.duel.ru  Сайт «Газета «Дуэль», 25.03.1996, номер 5).

25. 31. Тошкентда ШҲТ ва МДҲ махсус хизматлари вакиллари учрашмоқда. – http://www.bbc.co.uk/uzbek/uzbekistan/2011/04/110413_cy_uzbek_sco_meeting.shtml   (www.bbc.co.uk/uzbek/   13 апрел 2011 – 13:11 GMT).

26. Кыргызстан: Москва приостанавливает выделение обещанной Бишкеку помощи (Қирғизистон: Москва Бишкекка ваъда қилган ёрдамни ажратиш (бериш)ни тўхтатмоқда). - http://russian.eurasianet.org/node/30980  (www.russian.eurasianet.org  17.02.2009).

27. Военные базы РФ за границей. Справки (Россия Федерациясининг хориждаги ҳарбий базалари. Маълумотнома). - http://www.rian.ru/spravka/20100215/209344182.html  (www.rian.ru  Сайт "РИАновости”,  15.02.2010).

28. Россия и Киргизия подписали меморандум о сотрудничестве в военной сфере (Россия ва Қирғизистон ҳарбий соҳада ҳамкорликка доир меморандум имзолади). - http://news.kremlin.ru/news/4993  (www.news.kremlin.ru   Сайт "Президент России”,  01.08.2009).

29. От российских войск ждут стрельбы на поражение (Россия қўшинидан ўт очишни кутишмоқда). - http://inotv.rt.com/2010-06-16/Ot-rossijskih-vojsk-zhdut-strelbi  (www.inotv.rt.com  2010.16.06).

30. Иванов, Сергей Борисович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2,_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B9_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

31. Степашин, Сергей Вадимович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD,_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B9_%D0%92%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87    (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

32. Тамерлан. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD  (www.ru.wikipedia.org/wiki/   Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

33. ҒОЖАМБEРДИ Қ. Уйғурлар, илмий-оммабоп китоб. – Алмати, 2009. – 888 бeт.

34. ХОЖАМБЕРДИ К. Уйгуры (Этнополитическая история с древнейших времен до наших дней) Уйғурлар (Қадим замонлардан бугунги кунимизгача этносиёсий тарихи)), научно-популярная книга. – Алматы, 2007. – 704 стр.

35. АҲМАДЖОНОВ Ш. Уйғурлар ва "АйтPARK”да айтилган фактлар. - http://yangidunyo.com/?p=5257  (www.yangidunyo.com  2009.17.07).
  
36. АҲМАДЖОНОВ Ш. Танқидий фикрларга жавоб. - http://yangidunyo.com/?p=5634#more-5634  (www.yangidunyo.com  2009.02.08).
  
37. АҲМАДЖОНОВ Ш. Уйғуристонга доир айрим маълумотлар. - http://yangidunyo.com/?p=5795#more-5795  (www.yangidunyo.com  2009.12.08).
  
38. АҲМАДЖОНОВ Ш. "Уйғурлар” китоби мундарижаси. - http://yangidunyo.com/?p=6166#more-6166  (www.yangidunyo.com  2009.26.08).

39. АҲМАДЖОНОВ Ш. Хитойда 60 йиллик байрам, Уйғуристонда 60 йиллик алам ва мотам.
1-қисм. - http://turonzamin.org/2009/11/07/uyghurlar-2/#more-8616  (www.turonzamin.org  2009 йил 2 ноябрдан 9 ноябргача бандма-банд чоп этилди).
2-қисм. - http://turonzamin.org/2010/03/11/uyghur19/#more-9941  (www.turonzamin.org  2010 йил 6 мартдан 11 мартгача бандма-банд чоп этилди). 

40. АҲМАДЖОНОВ Ш. Боймирза Ҳайитнинг сабр-бардоши. -      
http://turonzamin.org/2011/04/11/bhayit-2/#more-14567  (www.turonzamin.org  2011.11.04).
http://yangidunyo.com/?p=18465#more-18465  (www.yangidunyo.com  2011.25.04).

41. Китайская Народная Республика (Хитой Халқ Республикаси). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  (Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

42. Чунцин. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD  (www.ru.wikipedia.org  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

43. Китай просит Казахстан предоставить 1 миллион га земли для выращивания сои и рапса (Хитой соя (Хитой ловияси) ва рапс ўстириш учун Қозоғистондан 1 миллион гектар ер сўраяпти). - http://news.nur.kz/138362_print.html  (www.news.nur.kz  4 декабря 2009).

44. ДАУКЕНОВ А. Китайские республики Центральной Азии. Экспансия Таджикистана, Кыргызстана, Казахстана – тайный план Пекина (Марказий Осиёнинг Хитой республикалари. Тожикистон, Қирғизистон, Қозоғистонни экспансия қилиш (босиб олиш) – Пекиннинг махфий режасидир). - http://www.paruskg.info/2011/04/06/41998#comments  (www.paruskg.info  Сайт «Независимая общественно-политическая газета Белый Парус»,  06.04.2011).
http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1302069300  (www.centrasia.ru  09:55 06.04.2011).

45. Қозоғистон ва Хитой ўртасида дунёда энг йирик чегара олди маркази қурилмоқда. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/central_asia/2011/05/110523_cy_kazakh_china_border.shtml  (www.bbc.co.uk/uzbek/  23 май 2011).

46. Қозоғистон ва Хитой стратегик ҳамкорлик ҳақида шартнома имзолади. - http://www.ozodlik.org/archive/uz-Internation_news/20110614/402/851.html?id=24234095  (www.ozodlik.org  2011.14.06). 

47. Россия ва Хитой Орасидаги Туркистон [Немис Тилида: "Turkestan zwischen Russland und China”, Amsterdam, Philo Press, 1971, XV+414 S.].
Б. Ҳайитнинг бу асари ҳам Туркиядаги Turk Kulturunu Arastirma Enstitusu томонидан нашрга тайёрланган, Сери 37.
Бу китоб турк тилида 1971 йили Анқарада, 1975 йили Истанбулда ҳам босилиб чиққан. Қаранг: Rusya ile Cin Arasindaki Turkistan, Ankara, Turk Kulturunu Arastirma Enstitusu, S. 37, 1971, 414 S., 15 harita; Rosya ve Cin Arasinda Turkistan, Istanbul, 1975, Otag Yay., 437 S., 5 harita.

48. Афганская война (1979—1989) (Афғон уруши (1979-1989)). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%84%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0_(1979%E2%80%941989)  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

49. Талибан. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD    (www.ru.wikipedia.org/wiki/   Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

50. Security Council Committee established pursuant to resolution 1267 (1999) concerning Al-Qaida and the Taliban and Associated Individuals and Entities (Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг 1267 (1999 йил) сонли резолюцияси асосидаги "Аль-Қоида” ташкилоти ҳамда "Толибон” ҳаракати ва улар билан боғлиқ шахслар ва ташкилотларга доир Қўмита). 

51. Война в Афганистане (с 2001) (Афғонистондаги уруш (2001 йилдан)). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%B2_%D0%90%D1%84%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5  (www.ru.wikipedia.org/wiki  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

52. Исмаил Самани. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

53. Талабаларнинг "Ўзбекистон тарихи” фанини мустақил ўрганиши учун ўқув-услубий қўлланма / Тошкент Ахборот технологиялари университети "Ўзбекистон тарихи” кафедрасининг катта ўқитувчилари В.Юсупова ва Ф.Н.Шириновалар томонидан тайёрланган. – Т.: 2007. – 52 б.

54. Саманиды (Сомонийлар). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%8B  (www.ru.wikipedia.org/wiki/    Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

55. Мавзолей Саманидов (Сомонийлар мақбараси). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B2%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B9_%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

56. ДУБНОВ А. «Мы возьмем Самарканд и Бухару». Таджикский президент рассказал о сокровенном ("Биз Самарқанд ва Бухорони оламиз”. Тожикистон президенти дилидагини ҳикоя қилди). - http://www.vremya.ru/print/243519.html  (www.vremya.ru  10.12.2009).

57. АХМАДЖОНОВ Ш. Водно-энергетическая проблема ЦентрАзии и ее решение (Марказий Осиёнинг сув-энергетика муаммоси ва унинг ечими). -  http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1240839600  (www.centrasia.ru  27.04.2009  17:40).  
http://yangidunyo.com/Архив/3685#more-3685  (www.yangidunyo.com   27.04.2009).

58. ГУЛНОРА РАВШАН. Тожикистонлик олим миллий низодан огоҳлантирди. - http://www.ozodlik.org/content/article/24209753.html  (www.ozodlik.org  30.05.2011). 

59. История Казахстана (Қозоғистон тарихи). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0#.D0.9A.D0.B0.D0.B7.D0.B0.D1.85.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.B5_.
D1.85.D0.B0.D0.BD.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE_.281465.E2.80.941718.29   (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

60. И.Адясов: Ислам Каримов в поисках денег и инвестиций (И.Адясов: Ислом Каримов пул ва инвестиция қидирмоқда). - http://www.centrasia.ru/news.php?st=1307362560  (www.centrasia.ru  09:05 06.06.2011).

61. Толе би. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D0%B5_%D0%B1%D0%B8  (www.ru.wikipedia.org/wiki/    Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

62. АҲМАДЖОНОВ Ш. "Озодлик” мухбири Дилбегимнинг бир ёқлама маълумоти. - http://yangidunyo.com/?p=9668#more-9668  (www.yangidunyo.com  2010.29.01). 

63. АХМАДЖОНОВ Ш. Уважаемый Нурсултан Абышевич! (Ҳурматли Нурсултон Абишевич!) - http://yangidunyo.com/?p=7743#more-7743  (www.yangidunyo.com  12.11.2009).  

64. АҲМАДЖОНОВ Ш. Тошкент тантаналарининг катта камчилиги. - http://yangidunyo.com/?p=6204#more-6204  (www.yangidunyo.com  2009.31.08);
http://himoyachi.at.ua/news/2009-8-31-384-987-  (www.himoyachi.at.ua  2009.31.08).  

65. Анклав. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B2  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

66. Парламент Киргизии требует вернуть республике узбекский анклав Шахимардан (Қирғизистон парламенти Шоҳимардон анклавини республикага қайтариб беришни талаб қилмоқда). - http://www.fergananews.com/article.php?id=3160  (www.fergananews.com  08.09.2004).

67. Власти Кыргызстана просят Узбекистан вернуть газовое месторождение (Қирғизистон ҳукумати газ конини қайтариб беришни Ўзбекистондан сўрамоқда). - http://www.time.kg/index.php?newsid=475 (www.time.kg  28.04.2011).

68. АХМАДЖОНОВ Ш. Из-за опасных игр спецслужб близок военный конфликт между Узбекистаном и Таджикистаном (Махсус хизмат органларининг хавфли ўйинлари натижасида Ўзбекистон ва Тожикистон ўртасида ҳарбий можаро яқин). -
Часть 1. http://turonzamin.org/2009/05/07/6690/#more-6690   (www.turonzamin.org  7.5.2009);
Часть 2. http://turonzamin.org/2009/05/22/shuhrat-2/#more-6815  (www.turonzamin.org  22.5.2009);
Часть 3. http://turonzamin.org/2009/06/23/shuhrat-3/#more-7005  (www.turonzamin.org  23.6.2009).
Часть 4. http://turonzamin.org/2010/02/08/shuhrat4/#more-9648  (www.turonzamin.org  10.2.2010);
Часть 5. http://turonzamin.org/2010/02/12/shhrta5/#more-9684  (www.turonzamin.org  12.2.2010).
(Продолжение следует; Давоми бор)

69. Ниязов, Сапармурат Атаевич. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%8F%D0%B7%D0%BE%D0%B2,_%D0%A1%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87  (www.ru.wikipedia.org/wiki/  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

70. Бердымухаммедов, Гурбангулы Мяликкулиевич. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B4%D1%8B%D0%BC%D1%83%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2,_%D0%93%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83%D0%BB%D1%8B_%D0%9C%D1%8F%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87  (www.ru.wikipedia.org/wiki/   Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

71. Ўзбек-туркман чегарасида Ўзбекистон фуқароси ҳалок этилди. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/central_asia/2010/11/101119_cy_uzbek_turkmen.shtml  (www.bbc.co.uk/uzbek/  2010.19.11).

72. "Туркманистонда ўзбек мактаблари қолмади”. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/central_asia/2011/03/110323_cy_turkmenistan_uzbek.shtml  (www.bbc.co.uk/uzbek/  2011.23.03).
http://himoyachi.at.ua/news/2011-03-24-2113  (www.himoyachi.at.ua  2011.24.03).

73. САДРИДДИН АШУР. Туркманистонда ўзбек тилидаги дарслар тўхтатилди. – http://www.ozodlik.org/content/article/2348664.html  (www.ozodlik.org  2011.24.03).

74. МЕҲРИБОН. "Туркманистон ўзбеклари ёрдамга муҳтож”. - http://www.ozodlik.org/content/article/24090284.html  (www.ozodlik.org  2011.03.05).

75. ДОВУД СУЛАЙМОН. Хоразмлик келинлар Туркманистондан бадарға қилинмоқда. - http://uzbek.fergananews.com/article.php?id=589  (www.uzbek.fergananews.com  2006.17.10).

76. УМИДБЕК. Туркманистон ўзбек келинларини бадарға қилишда давом этмоқда. - http://www.ozodlik.org/content/article/2080294.html  (www.ozodlik.org  2010.23.06). 

77. АҲМАДЖОНОВ Ш. Абдуманноб мухолифатнинг яхши лидери эди. -   
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1544:2010-12-27-02-07-45&catid=31:general&Itemid=18     (www.muvozanat.info   2010.26.12).   http://yangidunyo.com/?p=16602     (www.yangidunyo.com  2011.13.01).

78. АБДУМАННОБ ПЎЛАТ. Алвидо дўстим. – http://www.harakat.net/harakat.php?id_harakat=12&id_topic=219&id_stat=368 (www.harakat.net "Harakat” журналининг 1998 йил 1-сони).

79. Document – Further information on UA 390/92 (EUR 62/04/92, 10 December) – Uzbekistan: legal concern (please note change of concern): Abdumannob Pulatov. 17 December 1992 (Ҳужжат – UA 390/92 (ЕВРО 62/04/92, 1992 10 декабр) ҳақида қўшимча ахборот – Ўзбекистон: юридик иш (марҳамат, ишдаги ўзгаришларга эътибор беринг). Абдуманноб Пўлатов. 1992 йил 17 декабр). – http://www.amnesty.org/en/library/asset/EUR62/006/1992/en/17a8694b-ed8c-11dd-95f6-0b268ecef84f/eur620061992en.html (www.amnesty.org 17.12.1992).

80. АХМАДЖОНОВ Ш. Убийство журналиста Алишера Соипова: Кто заказчик? (Журналист Алишер Соиповнинг ўлдирилиши: Буюртмачи ким?) - http://yangidunyo.com/?p=1391    (www.yangidunyo.com   25.04.2008).

81. АҲМАДЖОНОВ Ш. Андижон фожиаси ва Баҳодир Шоюнусов тақдири. - http://turonzamin.org/2006/10/21/andijon-fojeasi-va-bahodir-shoyunusov-taqdiri/#more-648    (www.turonzamin.org  2006.21.10).    
  
82. АҲМАДЖОНОВ Ш. Андижон фожиаси арафасидаги матбуот анжумани (фотолавҳа). - http://turonzamin.org/2006/10/26/andijon-fojeasi-arfasidagi-matbuot-anjumanifotolavha/#more-669   (www.turonzamin.org  2006.26.10).    
  
83. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ўзбекистон қонунчилигидаги камчиликлар ва Андижон фожиаси. - http://turonzamin.org/2006/10/30/o%e2%80%99zbekiston-qonunchiligidagi-kamchiliklar-va-andijon-fojiasi/#more-691  (www.turonzamin.org  2006.30.10).    
  
84. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ўзбекистон иқтисодий сиёсатидаги камчиликлар ва Андижон фожиаси. - http://turonzamin.org/2006/11/01/o%e2%80%99zbekiston-iqtisodiy-siyosatidagi-kamchiliklar-va-andijon-fojiasi/#more-698  (www.turonzamin.org  2006.01.11).    
  
85. АҲМАДЖОНОВ Ш. Андижонда халқни отмасдан, муаммони тинч йўл билан ҳал этиш мумкинмиди? - http://turonzamin.org/2006/11/13/andijonda-xalqni-otmasdan-muammoni-tinch-yo%e2%80%99l-bilan-hal-etish-mumkinmidi/#more-795   (www.turonzamin.org  2006.13.11).    
 
86. АҲМАДЖОНОВ Ш. Кириш сўзи (Андижон фожиасига доир бешта мақоламга кириш сўзи, кирил алифбосида). - http://yangidunyo.com/wp-content/uploads/2010/05/andkiril7.pdf  (www.yangidunyo.com  2010.11.05).

87. SEWELL C. Mysterious deaths (Сирли ўлимлар). – http://turonzamin.org/2010/04/30/mysterious-deaths/#more-10492  (www.turonzamin.org  2010.30.4).
СЮВИЛ С. Таинственные смерти (Сирли ўлимлар). – http://yangidunyo.com/?p=11486#more-11486  (www.yangidunyo.com  2010.15.5, рус тилида).
SEWELL S. Sirli o’limlar. – http://turonzamin.org/2010/04/30/sirli-o%e2%80%99limlar/#more-10494  (www.turonzamin.org  2010.30.4, ўзбек тилида, лотин алифбосида).
СЮВИЛ С. Сирли ўлимлар. – http://yangidunyo.com/?p=11446#more-11446  (www.yangidunyo.com  2010.13.5, ўзбек тилида, кирил алифбосида).

88.  БМ-21 (БМ – боевая машина – жанговар машина, А.Ш.). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%9C-21  (www.ru.wikipedia.org  Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

89. Минобороны: Установки «Торнадо» придут на смену «Градам» (Мудофаа вазирлиги: «Град» ўрнига "Торнадо” қурилмалари келади). - http://news.made.ru/events/news421210.html  (www.news.made.ru  28 Марта 2011). 

90. Турция (Turkiya).- http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%8F  (www.ru.wikipedia.org/wiki/    Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

91. Президент Каримов халқаро текширув тарафдори. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/uzbekistan/2010/09/100920_cy_karimov_un.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/  2010.20.09).
http://yangidunyo.com/?p=14920#more-14920  (www.yangidunyo.com  2010.20.09).

92. Аҳад Андижон билан мулоқот. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2007/07/070723_talkingpoint_andijani.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/  2007.29.07).
http://yangidunyo.com/?p=253  (www.yangidunyo.com  July 31, 2007).

93. Узбекская автономия для предотврашения третьей резни узбеков в Киргизстане (Заявление Партии Народное Движение «Бирлик» Узбекистана, 24.06.2010). - http://www.harakat.net/el_news.php?id=6135&from=2460  (www.harakat.net  2010.24.06).
http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1277451900  (www.centrasia.ru 11:45 25.06.2010).

94. Дорогие братья-киргизы, опомнитесь, остановите преследование узбеков! (Заявление Партии Народное Движение «Бирлик» Узбекистана, 7 мая 2011 года) (Қадрдон қирғиз-оғалар, ўзбекларни тазйиқ этишни тўхтатинг! (Ўзбекистон "Бирлик” Халқ Ҳаракати Партияси Баёноти)). - http://www.harakat.net/actual.php?id_topic=9&id=144&from=0  (www.harakat.net  09.05.2011).

95. ХОЛДОР ВУЛКАН. Не навреди! (Зарар етказма!) - http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=3&Itemid=18 (www.muvozanat.info  20 June 2011 07:58). 

96. Киргизия. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%8F  (www.ru.wikipedia.org/wiki/   Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

97. МАМАРАИМОВ А. Ученые Центральной Азии договорились написать общую историю региона (Марказий Осиё олимлари минтақа умумий тарихини ёзишга келишдилар). - http://www.fergananews.com/news.php?id=12038  (www.fergananews.com  26.05.2009).

98. AHMADJONOV Sh. Qirg’in: kimlar va qanday manfaat izlamoqda?  -  http://turonzamin.org/2011/06/17/shuhrat-6/#more-15384   (www.turonzamin.org  June 17th, 2011 at 4:14 pm, лотин алифбосида). 
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=2061:2011-06-18-00-09-42&catid=31:general&Itemid=18  (www.muvozanat.info  17 June 2011 19:43, лотин алифбосида). 

99. АҲМАДЖОНОВ Ш. 20–июн – Халқаро Қочқинлар куни. - http://yangidunyo.com/wp-content/uploads/2010/07/qochqinlar-kuni.pdf  (www.yangidunyo.com  2010.09.07).
  
100. АҲМАДЖОНОВ Ш. Қочқинлар куни ва қочқиннинг кундалиги. - http://turonzamin.org/2010/07/09/shuhrat-4/#more-11587  (www.turonzamin.org  2010.09.07).
E-mail: shuh5454@safe-mail.net  

101. VOLKANO. "My Uzbek” (2007) (The muhammas of Volcano to poetry of Erkin Vohidov) Translated bay in to the English SARAH KENDZYOR. U.S.A. (ХОЛДОР ВУЛҚОН. Ўзбегим (2007) (Холдор Вулқоннинг Эркин Воҳидов шеърига мухаммаси). Инглизчага Сараҳ Кендзёр таржима қилган, АҚШ). – http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=934:2010-05-19-19-12-01&catid=35:11&Itemid=59  (www.muvozanat.info  20 May 2010 20:18).

2011 йил 16-22 июн, соат 01.50.

АҚШ, Бойси шаҳри.
Категория: БАХС-МУНОЗАРА-МУХОКАМА | Просмотров: 3290 | Добавил: himoyachi | Рейтинг: 0.0/0
Всего комментариев: 0
Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи.
[ Регистрация | Вход ]
Copyright MyCorp © 2024
ҚИДИРИШ

Бесплатный хостинг uCoz